Честитке плагијатору

25. 4. 2016. / 11.02 / Никола Тулимировић

Највеће изненађење ових избора је група грађана Доста је било. Они су изненадили и професионалне политичаре, и аналитичаре, и кладионице. Нас нису.

Честитке плагијатору

Разлог због кога нас нису изненадили је то што знамо да је продор нашег приступа политици одличан (око половине), а Саша Радуловић је скоро потпуно пресликао све што чини препознатљивост наше политичке странке.

Пре изношења битних чињеница, сада без ироније из наслова, честитам активистима групе грађана Доста је било. Показали сте да је могуће. Верујем да сте бољи део друштва, људи који су у овај резултат уложили знање, труд и веру да Србија може да буде земља у којој се лепо и радо живи.

Такође, плагирање о коме ћу писати у наставку мени није проблем, само по себи. Да је Радуловић приступио искрено, проценио да имамо сјајне замисли али незавидну изведбу, и закључио да он то исто може боље, разумео бих. Можда бих му тражио и приступницу. Нажалост, он је још један од „истих“.

Он неће рећи због чега га је Вучић поставио за министра, да му је Демократска странка 2014. сакупила добар део потписа за учешће на изборима, да је исте године преговарао о куповини две мањинске странке за 6.000 евра, да већина његових постављеника и даље ради у држави, да је Опозиционар његово гласило, којим свесно и намерно обмањује бираче (најпознатије: Вучић има 17 % подршке и 65 % мандата) и, укратко, да је један од учесника надметања унутар политичког картела, у коме нико никог не дира Кривичним закоником, и све иде „по плану“.


Сашу Радуловића сам упознао пре нешто више од две године, мало пошто је он напустио Владу Србије. Знао сам да је његова оставка маркетишки трик, јер је истог дана објављена и Вучићева одлука о расписивању ванредних избора, али сам тада сматрао да трик није толико страшан. И ја сам се служио триковима, као што је мањинска странка, свестан да услови нису равноправни… С друге стране, јесте страшно то што је уопште био Вучићев министар, јер то значи да или веома лоше процењује шта, с ким и како може, или није ни имао намеру да спроводи најављене промене. Ипак, пристао сам да са њим разговарам.

На састанак ме је позвао Иван Нинић, уредник Опозиционара и Радуловићев блиски сарадник, због тога што су Саша, Душан Павловић и Александар Стевановић, а наводно и још неки „кредибилни људи“, желели да буду на нашој изборној листи. Радуловић ми је рекао да зна да је НОПО мањинска странка и да желе то да искористе за избегавање изборног цензуса од 5 посто.

Током разговара сам обавестио Радуловића да је наша изборна листа отворена за све грађане који нису чланови политичких странака, као и 2012. године, када смо кандидате рангирали према броју бодова и када сам ја био избран за посланика. Бодови су се стицали подршком бирача (сродно ономе што Саша Радуловић сада зове позитивна препознатљивост), радом на реализацији целог подухвата и новчаним прилозима.

Свако ко зна како је наводно састављана изборна листа Доста је било, зна да је то копија нашег поступка из 2012, с том разликом што ми свесно (намерно) нисмо бодовали формално образовање. Употребих реч наводно иако верујем да бодовање јесте примењено, бар у великој мери. Не могу да знам, јер поступак није био транспарентан.

Иначе, и пре Радуловићевог „усвајања“ отворене изборне листе ми је било јасно да нас копира, о чему сведочи овај чланак, објављен пошто сам их одбио:
http://mondo.rs/a665966/Info/Srbija/NOPO-U-parlament-ulazimo-i-bez-pet-odsto.html

Тада нисам знао да ће да настави… Пре четири године, један од наших сабораца је скрпио видео, аматерски, на своју руку, у жељи да покаже властито виђење тадашњег стања у држави. Користио је боју наше странке. На крај клипа је ставио наш слоган.

У клипу се не појављује НОПО-ов заштитни знак – црна стрела на наранџастој позадини, усмерена навише, као симбол напретка, раста и сл… Овај знак сам направио пре око осам година. Саша Радуловић је променио боју стреле и симболику изменио тако да прикаже оно што он заправо заступа. ;-)

Засштитни знак

Суштина, наравно, није у визуалном идентитету. Боја, лого и назив нису политика, али јесу део онога по чему вас људи препознају. Јесте велики проблем. И сâм сам се изненадио кад сам схватио колико људи брка НОПО и ДЈБ. Чак и мој сусед из зграде, који ме познаје 20 година. Процените да ли је ово само безидејност или је рђава намера према „истомишљеницима“.