Референдум о ЕУ заједно са изборима

23. 9. 2015. / 8.28 / Никола Тулимировић

Следеће године ће бити одржани локални избори, а ако Вучићева Влада буде поднела оставку, имаћемо још и ванредни избор народних посланика. Зашто не бисмо искористили прилику за референдум о придруживању Европској унији?

Референдум о ЕУ заједно са изборима

Ако би се референдум одржавао заједно са ванредним републичким изборима, трошкови тог референдума би били сведени на штампу листића, а то је, из угла државе, буквално занемарљиво. Тај део, претпостављам, сви знамо.

Разуме се, то што је нешто џабе, не значи да нам је потребно.

НОПО је више пута предлагао расписивање тог референдума, јер је Србија у посебном положају, на свом путу ка Европској унији. Наше придруживање није исто као и код већ пуновправних чланица.

Ми смо, због чланства у Унији, првим Бриселским споразумом укинули установе Републике Србије на подручју Косова и Метохије, чиме је незванично али потпуно утемељена независност Републике Косово. Да би успели да замуте воду и обману неке од неупућених и не баш паметних међу нама, измислили су Заједницу српских општина, која нема извршна овлашћења.

Пре тога је Борко Стефановић, у време Владе Мирка Цветковића, преговарима створио границе између Србије и Косова, под неким фол називом, који није вредан памћења. Шта смо добили у замену? Шаргарепа на штапу се не мења – опет пут ка Унији... Мудро.

Покушавајући да их убедим да мора да се распише референдум, и Ивицу Дачића, као тадашњег председника Владе Србије, и Борка Стефановића, као вођу четрдесетак посланика ДС-а, питао сам шта ће бити ако на референдуму, онда када га они и Вучић буду дозволили, Србија буде рекла да неће у Европску унију? Ма колико пара уложили у убеђивање људи да „Европа нема алтернативу“, то остаје могуће. За нас није битна пракса других држава, јер нисмо на истом.

Нормално је да прво знамо да ли нешто желимо, па ако желимо, тек онда да платимо цену.

Исход? Обојици је спао осмех с лица. То значи да они нису размишљали о таквој могућности, затим да су, баш тада, схватили да могућност постоји, а то значи да су они дилетанти. Дачић је себе изрекламирао као вештог политичара. То у чему је он вешт се не зове политика.

Напредњаци су у то време непосредно били вођени одлукама Европске уније, па с њима није вредело причати. Дачић је формално био главни преговарач, али је Вучић договорио историјску трампу тпк. све за ништа.

И шта сад?

Србија Косово и Метохију још није изгубила једино као полугу за неке друге преговоре, као што би то могли бити разговори о Републици Српској као независној држави, где би наши савезници могли бити, на пример, не само Русија, као снажан заговорник саоопредељења, него и Албанија, и Косово.

Али, да бисмо знали смемо ли да зуцнемо о независности Српске, морамо прво да знамо да ли, као држава, желимо у Европску унију. Ако желимо, о томе се неће ни прозборити. Видели смо како Вучић гуши Додика у намери да одржи референдум о правосуђу. Шта би тек било да је о независности?



Дарко Бабић Дарко Бабић / 9:56 / 22. 10.
За почетак треба користити Мировни споразум из 1995. године који гарантује Србима из Републике Српске право гласа у Републици Србији.